Brend-sa-imenom-geoporekla

Међу више десетина прехрамбених производа у нашој земљи, које носе ознаку имена геопорекла, високо котиран је футошки свежи купус и футошки кисели купус. Његов значај је велики. Током целе године може се користити као свежи, као рибани купус у салати или се термички може спремити на различите начине. Зими се најчешће користи укишељени као рибанац, цела главица или се користи само лист.
Карактеристике футошког купуса.

Футошки купус приспева касно, па је погодан како за кишељење тако и за свежу потрошњу. Према литерарним подацима, дужина вегетације од ницања до технолошке зрелости је 138 дана, а просечан принос је на нивоу од 40 тона по хектару. Просечна тежина главице футошког купуса је нешто мања од 3 кг. Благо је спљоштена, светлозелене боје је, а на пресеку је беле до бело-жуте боје са танким листовима. Баш та карактеристика листова препоручује га за завијање сарме, а при кишељењу се најбрже укисели.

Футошки купус има малу калоричну вредност, али зато има висок садржај витамина (Ц,Е,К,Б), минерала и есенцијалних аминокиселина.

За футошки купус се каже да је добар савезник у борби против прехладе и анемије, чира на желудцу, а побољшава пробаву. Расол од футошког купуса помаже излучивању жучи и раду панкреаса.
Разлика између футошког купуса и хибрида
futoski-hibrid-1
Добијање ознаке географског порекла

Са жељом да се повећа производња и прерада футошког купуса, у Футогу је 2007. године формирано Удружење произвођача и прерађивача „Футошки купус“ са мисијом заштите футошког купуса према Закону о ознакама географског порекла. Тако је напорима чланова удружења од Завода за интелектуалну својину 2008. године регистрована ознака географског порекла „Футошки свежи и кисели купус“ као име порекла за купус добијен од аутохтоне популације футошког купуса.

У мноштву прехрамбених производа, код пробиљивих потрошача, свакако да у први план доспевају они за које је могуће гарантовати порекло. Производи које карактеришу специфичности одређеног географског поднебља, и који су сертификовани као такви, постижу бољу цену на тржишту.

Производња футошког купуса

Заменик председника удружења „Футошки купус“, Мирољуб Јанковић каже да се последњих десетак година купус у футошком атару гаји на површинама између 400 – 600 хектара. Од тога футошки купус заузима 100 – 120 хектара.
Јанковић: укупна годишња производња до 5.000 т

miroljub-jankovic-1-400x267„По површини, то је четвртина, али по приносу то је 10%-15%. Ако сте добар произвођач футошког купуса, по хектару можете да добијете 40-50 тона, док хибрида можете да добијете 70-80 тона. Дакле, годишње укупно произведемо 4.000 – 5.000 тона футошког купуса. Након заштите геопорекла приступили смо сертификацији и обележавању. Прве количине смо сертификовали 2013. године. На крају смо добили заштитне холограмске маркице на свако појединачно паковање за кисели купус. Све количине произведеног футошког киселог купуса на себи носе заштитну маркицу. За свежи купус је то незгодно, пошто је реч о доста јефтиној намирници“, објашњава Јанковић.

Додаје да се око 1.000 тона футошког купуса преради у породичном газдинству Ћулум. Уз то, у малим породичним капацитетима, годишње се преради између 100 – 200 тона. Од укишељеног купуса на домаћем тржишту заврши 70%, док преосталих 30% заврши у извозу. Осталих 4.000 тона свежег купуса пласира се на домаћем тржишту.
Породично газдинство Ћулум – највећи извозник

Породично газдинство Ћулум производи купус од 1979. године. Те године су произвели тону, да би до данас производњу повећали 1.000 пута. Како каже Радивој Ћулум, гастарбајтери су носили кисели купус у западну Европу и тако ширили добар глас о футошком купусу. Прве, додуше мале количине киселог купуса, извезене су 1987-88 године на тржиште Немачке. Купци су углавном људи са наших простора који желе да „завију“ сарму или да направе нека друга јела од купуса. Ћулум каже да сваки купац има своје захтеве:

„Врло је тешко освојити тржиште. Купци су специфични по питању паковања, временских рокова, картонских кутија, дужине трајања производа. Код извоза морамо да испунимо ИСО и ХАЦЦП стандард. На тржишту западне Европе, у зависности од земље, малопродајна цена варира од 1,5 – 5 евра по килограму главице. И више се преферира главица у односу на рибанац – због сарме. Уз нашу дијаспору, велике количине киселог купуса купују Румуни, а затим Бугари и Мађари. Када је о извозу киселог купуса очекујем да ћу ове године извести 30% -40% производње“.

Према писаним документима у Футогу се купус производи неколико векова. Претпоставља се да је купус у Футогу гајен од 1760. године, када је Марија Терезија на ово подручје населила Немце, који су гајили кромпир као млад а купус као други усев и снабдевали Беч овим поврћем. Има и историчара који тврде да се купус на овом подручју гаји знатно дуже.
Климатске промене утичу на производњу

Ћулум каже да су критичне тачке у производњи температурни екстреми, који захтевају повећана улагања у системе за наводњавање. Сваке године захтевнија је заштита, пошто је компликованије заштити купус од болести, пре свега од вироза и бактериоза, а проблеме произвођачима задаје и бела лептираста ваш. Зато треба инсистирати на квалитетнијем и правовременом саветодавном раду.
Како повећати извоз?

Према мишљењу Радивоја Ћулума, држава још није „препознала“ извознике. Он каже да би производња аутохтоног футошког купуса морала бити додатно субвенционисана као и да држава помогне повећање капацитета за прераду. Само породично газдинство Ћулум уз постојећих 1.000 тона има потребу за још једним прерађивачким објектом истог капацитета. Сировинска база је значајна, пошто за ово газдинство купус производи 25-30 коопераната.
Ћулум: држава није препознала извознике

rade-culum-400x267„Стално сугеришемо да се угледамо на запад. Тамо производ са ознаком геопорекла има повраћај инвестиције од 80% – 100%. Дакле, они штите своје привреднике, који производе производе са додатом вредношћу. Ми овде имамо бенефите као и произвођачи у конвенционалној производњи, дакле, од 40 – 50%“, тврди Ћулум.

Према речима саговорника ино купци тренутно захтевају 2.000 тона киселог купуса на годишњем нивоу.
Држава да заштити произвођаче

Стручњаци су сагласни да произвођачи футошког купуса морају имати активнију помоћ државе када је реч о преварама у вези декларисања. Дакле, морају се оштрије санкционисати трговци који хибридни купус продају као футошки. Футошким произвођачим саветују да би из Удружења, које одлично ради, требало да изникне задруга која би могла да одговори на растуће потребе за траженим количинама киселог купуса на тржишту ЕУ. У случају формирања задруге, она би била и гарант да ће сав кисели купус бити произведен по истој технологији.
Активизам чланова Удружења

Чланови удружења „Футошки купус“ на далеко су познати по свом активизму и хуманитарном раду. Већ годинама организују познату „Футошку купусијаду“. Кроз ФОРУ (Футошку омладинску радну акцију) код младих афирмишу рад, едукацију, дружење, а млади као награду добијају једнодневну улазницу за ЕXИТ ф   естивал. На крају сезоне посађени купус се донира у хуманитарне сврхе. „Футошки купус“ је члан покрета „Slow food Serbia“ као и Савеза произвођача традиционалних производа Србије „ОРИГИНАЛ СРБИЈА“.

Извор: backapalankavesti.com

Футошки купус – вишевековни бренд

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *