На свега 15 километара од Новог Сада, у Футогу, налази се полигон за практичну наставу Пољопривредне школе с домом ученика.

15-futog IMG_20181012_113115_0

Има површину од око 130 хектара и на њему се узгаја све што је потребно за несметано функционисање школског имања. Осмаци који траже будући животни позив могу да бирају између смерова: пољопривредни техничар, техничар пољопривредне технике, техничар хортикултуре, зоо-техничар, ветеринарски техничар и између трогодишњих смерова цвећар, вртлар и руковалац-механичар пољопривредних машина.

Управник имања Зоран Стризовић каже да је та средња школа одавно у дуалном образовању јер се од ђака очекује да све што науче на часовима теорије примене у пракси. У складу с образовним профилом за који се школују, ученици су укључени у четири сегмента практичне наставе: биљна, сточарска и хортикултурна производња и механизација. На располагању им је пецара, где се припрема школско вино, производи од грожђа и ракија, млади засад од 400 стабала шљива и кајсија и око 550 крушака који се простире не површини од око три хектара, те животиње, механизација, стакленици и разна опрема.

Наша екипа прво је обишла сточарско-ветеринасрски део имања. Осим штала где су смештени педесетак грла крупне стоке, четрдесетак оваца, свиње, живина, магарци и коњи, изграђени су кабинети за вежбе. Млади ветеринари знање стечено на часу вежбали су с професорком практичне наставе. Ученик друге године Милан Момчилов одлучио се за хумани позив ветеринара.

– Одлично се осећам овде – казао нам је Милан. – Допада ми се то што смо свакодневно у контакту са животњама. Није нам тешко да радимо на школској економији јер је доживљавамо као нашу, а ми да смо велика породица. Понекад нас мало мучи то што смо дуго одвојени од породице, али на послетку и то прође.

Док се одржавала коњичка секција, екипа младића, уз надзор мајстора, вредно је радила на поправци крова отвореног дела штале намење за искрану крава да не би биле изложене временским условима.

– Већ неколико дана мењамо кровну конструкцију која је дотрајала – поделио је с нама матурант Јован Јоровић из Бечеја. – Друга екипа прави силажу и гази кукуруз. Не само да смо навикли да су нам препуштени многи послови већ нам се и допада јер осећамо да имамо озбиљну одговорност.

Према речима управника имања Зорана Стризовића, који је био наш водич током посете, школа се труди да константно набавља механизацију.

– Покушавамо да пратимо трендове који су актуелни у свету па смо, што се тиче техничког дела, сасвим добро „покривени” – похвалио је опремљеност Стризовић. – У поступку смо набавке трактора од 135 коњских снага из сопствених извора, а жеља нам је да набавимо комбајн.

Посетиоци имања Пољопривредне школе несумњиво ће отићи пуни утисака. На нашу екипу, поред одличне организованости радова, највећи утисак оставили су ђаци, који су, осим што су вредни, и лепо васпитани. А управник имања Зоран Стризовић није крио да је делом заслужан за то.

– Од првог дана пред њих поставим захтеве – јасан је био наш саговорник. – Трудим се да временом усадим у њих одговорност, поузданост и жељу да се докажу. Ипак, Стризовић је посебно похвалио руковаоце-механичаре пољопривредних машина јер, како каже, већи део имања се ослања на њих пошто учествују у многим пословима: вожњи трактора, орању, одржавању система… Такође, по његовом мишљењу, пресудно је да себе доживљавају као битну карику у функционисању имања и да се на тај начин мотивишу.

Извор: dnevnik.rs

Пољопривредна школа пример дуалног образовања

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *