Огранак Градске библиотеке „Јован Јовановић Змај” у Футогу је опстао до данас, упркос бројним проблемима с којима се током историје суочавао, а за одређене податке о његовом постанку користили смо књигу Маре Шовљаков „Библиотеке и читаонице у Футогу: прилози за историју читаоница и библиотека”.

Суштински, она наводи податке о постанку те станице културе и, између осталог, пише да се крајем 17. века развијала потреба за образовањем трговачке, занатлијске и сеоске деце јер су обновљени чувени вашари захтевали учене трговце и занатлије. Као први учитељ деце спомиње се свештеник Јанко 1698. године, који је држао, како верску наставу, тако световну, а образовање се одвијало у оквиру српске цркве.

16-1 biblioteka Даље се у књизи наводи да је тешко дознати када је тачно основана Српска читаоница у Старом Футогу јер је након постанка више пута била затварана. Наговештај о томе дала је кратка вест у новинама да се то десило марта 1866. године. Током година, прекиде у раду установе која је за циљ имала да култивира друштвени живот у Футогу, али и културолошки и психолошки обликује дух и традицију тадашњег народа, савременици су сматрали жалосном појавом. После Другог светског рата, сачуване књиге некадашње читаонице су пренете у просторије Земљорадничке задруге и тада је библиотека понела име чувеног песника Јована Јовановића Змаја, који је оставио великог трага у њеном раду. Тамо је радила све до 1962. године. Од 1992. до 1996. године, библиотека носи назив „Свети Сава”, да би се касније вратило старо име, које се и данас користи.

Драгоцене донације

По Бербаковљевим речима, Градска библиотека води рачуна о одабиру наслова које шаље за одређени огранак, а током године, у неколико наврата, огранак у Футогу добија око 1.000 књига различитог жанра. С обзиром на то да Футожани много воле да читају, али и да су дарежљиви по својој природи, библиотека добија и донације у књигама од суграђана. То су углавном коришћене књиге које су људи током живота чували на полицама својих домова и да би пружили шансу комшијама да „омасте брке” неким добрим насловима, несебично дарују и деле одличне приче с другим житељима.

– Библиотека у Футогу званично постаје огранак Градске библиотеке 1. децембра 1963. године и тада је била мања од данашње, а имала је шах-клуб, тога се јасно сећам, иако сам тада имао четири године – каже за наш лист књижњичар Живко Бербаков, иначе домаћин библиотеке. – После се неколико пута селила, а 1995. године је смештена у Улици цара Лазара 22, где је и данас. С обзиром на то да сам радио у више различитих огранака Градске библиотеке, уочио сам да се Футог разликује по томе што корисници и даље имају развијене читалачке навике, чак и у данашњем времену нових технологија, за разлику од других приградских места. Читалачка публика обухвата све узрасне категорије. Читају сви: од страријих до најмлађих, од мушкараца до жена, од обичних грађана до угледних и образовних људи. Једном речју, Футожанима је остала усађена навика читања. Лети се траже лакша штива, нешто за море и одмор, док клинци већ у августу почну да се распитују за школску лектиру, тако да је у библиотеци врло живахно.

По наводима из књиге „Библиотеке и читаонице у Футогу”, на почетку рада библиотека је имала 2.756 књига, а током развоја кроз историју, под тешким условима у којима је функционисала, та цифра је варирала. У једном периоду књижевни фонд је био девастиран, затим поново прикупљен. Данас, како каже Бербаков, она располаже с око 20.000 различитих наслова, свих познатих жанрова.

16-2 biblioteka

– Од стручне литературе из свих области људског стваралаштва и знања, данас се, како сам приметио, највише чита популарна психологија – каже наш саговорник. – Деца чине велики део корисника, приближно око 60 одсто уписаних читалаца, стога имају свој кутак у којем су књиге за различите узрасте, од сликовница, прича, романа, омладинске литературе до лектире за све разреде. Организујемо и манифестације током године, имамо сарадњу с вртићима „Меда”, „Црвенкапа” и „Биберче”, али и са школама. Углавном долазе прваци и предшколци, да би се поближе упознали с радом библиотеке, њеним унутрашњим садржајем и значајем књиге. Сличне активности се реализују откад постоји огранак, то је традиција на којој су Футожани одрастали, и ништа лепше него када видите да су деца појединих наших старих корисника и сама почела да користе библиотеку.

Извор: dnevnik.rs

С књигом Футожани радо другују, посебно малишани

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *