Током историје, Футог је стекао значајно просветно и културно наслеђе, а школство има традицију дугу три века.

78987402_408473120032002_4562925843126419456_n

По историјским подацима доступним на званичном сајту Пољопривредне школе са домом ученика у Футогу, традиција пољопривредног просвећивања школске деце у српским народно-црквеним школама датира још из 19. века. По школским записницима основне школе у Старом Футогу, првобитна Пољопривредна школа постојала је још 1923. године. Пре тога се наводи да је 1921. године настала стручна школа за ученике у индустрији и занатству, која је радила 12 година у оквиру основне школе. За време колонизације коју је спровела Марија Терезија, Немци су имали пољопривредну школу за свој подмладак, купивши 1940. године дворац породице Котек са 77 катастарских јутара земље у Новом Футогу. Школу је водио немачки интелектуалац Јозеф Тришлер и први је организовао зимске курсеве из пољопривреде.

Зграда у којој се данас налази Пољопривредна школа је дворац, саграђен 1777. године по жељи грофа Хадика. У периоду од 1805. до 1922. године дворац је био у власништву грофовске породице Котек, а након тога мењао је неколико власника. Данас се у дворцу Хадик, са околином, након што је 2001. године проглашен спомеником културе, одвија настава, како теоријска, тако и практична.

– Пољопривредна школа с домом ученика у Футогу је почела да ради 1947. године и од тада је пролазила кроз неколико фаза развоја – каже за наш лист помоћница директора те школе Биљана Миловановић. – Прво је функционисала као једногодишња бригадирска школа, затим као двогодишња специјална градинарска, а касније прераста у средњу пољопривредну школу општег смера, с трогодишњим трајањем школовања.

Како каже, од 1949. године ради по четворогодишњем програму образовања пољопривредних техничара општег смера. Након тога су се отворили одсеци за ратарство, воћарство, виноградарство и сточарство.

– Због скока интересовања ученика за пољопривреду, 1977. године школа прераста у Центар за образовање кадрова пољопривредно-прехрамбене струке и заједничког средњег васпитања и образовања „Др Синиша Станковић” – каже наша саговорница. – Под тим називом је радила до 1993. године, након чега званично постаје Пољопривредна школа с домом ученика. Нажалост, од 2000. године, због превеликог броја ученика, прехрамбено-технолошки смерови прелазе у Техничку школу „Павле Савић” у Новом Саду, у којој се и данас реализују. Међутим, у будућности бисмо волели када би их поново уврстили у наше школске програме.

ууу

По њеним речима, школа данас има седам образовних профила трећег и четвртог степена, а рад се састоји од општих и стручних теоријских предмета и практичне наставе на школској економији. Такође се практикују организовање стручних екскурзија и посете пољопривредним добрима, ветеринарским станицама, расадницима и слично. Школа има мушки и женски дом за ученике с укупно 190 места.

– Уз основну делатност образовања и васпитања ученика, школа омогућава образовање одраслих лица, стручно оспособљавање, преквалификацију и доквалификацију, затим специјализације и друге облике образовања у складу са законом – каже помоћница директора. – Ученици имају могућност да учествују у разним секцијама, попут драмске, хорске, винарске, пчеларске, еколошке и коњичке. Осим тога, организујемо и секцију пружања прве помоћи, а од спортских су доступне атлетика, кошарка, фудбал и одбојка. Школа поседује полигон за практичну наставу. На 140 хектара се налазе савремени стакленик, пластеници, штале, мањеж, измузиште и мини-млекара. Бавимо се и производњом ратарских, повртарских, воћарско-виноградарских и хортикултурних биљака, док се из области сточарства бавимо узгојем свиња, крава музара, оваца и живине.

По њеним речима, примећен је пад заинтересованости деце за пољопривредне смерове те се тако ове године уписало око 700 ђака, што је опет мање у односу на претходну годину. Разлог је вероватно тај што пољопривреда као грана слаби, млади одлазе из села у градове у потрази за бољом будућношћу, а велики проблем представља и отварање акредитованих приватних средњих школа, те је интересовање деце за њих у наглом порасту.

Прва метео-станица

У оквиру унапређења рада школе, недавно је у Пољопривредној школи постављена метео-станица са свом пратећом опремом. Ученици су добили мерач у оквиру програма едукације у области паметне пољопривреде, а помоћу њега ће моћи да прате параметре важне за пољопривредну производњу и добију увид у то да примена савремених технологија омогућава уштеду ресурса и смањење ризика. Уз помоћ тог уређаја, у сваком тренутку ће се добијати подаци о влажности тла, температури, ветру и слично, на основу чега ће ученици моћи да планирају своје активности датог дана.

И. Миклоши

Пројекат „Приградска насеља – од оснивања до будућности” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.

Извор: dnevnik.rs

Футошки дворац постао идеална школа

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *