Предмет Предузетништво уведен је у наставу ОШ „Мирослав Антић” у Футогу, а идеја се јавила летос, када је наставница српског језика те школе Зорица Вругић с двадесетак ђака припремила две представе Бранислава Нушића које су одигране у Културном центру „Младост” у Футогу. Новац од продаје улазница проследили су Наташи Гајдош, која је у саобраћајној несрећи изгубила ногу.

16 - preduzetnistvo 1

– Радим у позоришту и правим дечје представе, стога су оне биле логичан избор за почетак, а пошто имам своју фирму у Футогу, директор је дошао на идеју да ја будем наставник који ће предавати предузетништво – каже за наш лист Зорица Вругић. – Кренули смо од нуле и хтели смо да Предузетништво има неку вишеструку намену – да буде предмет на којем ће се деца добро забавити, али и да све што остваримо као добит, иде у хуманитарне сврхе. Пошто су деца била одушевљена што су могла да помогну неком ко је у невољи, када се већ бавимо предузетништвом, желели смо да урадимо нешто добро и за школу.

Како каже, ОШ „Мирослав Антић” је у пројекту за целодневну наставу и пошто јој требају две учионице које ће бити адаптиране за све потребе деце, дошли су на идеју да их среде. Пошто се приближавала „Мини-купусијада”, која је постала традиционална манифестација у тој школи, морали су да направе нешто за продају и дођу до новца.

– Тако смо одлучили да правимо беyеве, али да бисмо уопште имали материјал од којег ћемо их направити, свим ученицима и наставницима у школи смо рекли шта смерамо и сви су нам изашли у сусрет и помогли – каже наша саговорница. – Деца су их сама правила уз моје сугестије и успели смо да створимо 1.000 беyева, а током „Мини-купусијаде” и „Купусијаде” смо продали 500, с тим што је цена једног била 100 динара. Сада тај новац чувамо да током зимског распуста средимо наш боравак.

По речима ученице шестог разреда те школе Наталије Кундачине, изузетно јој је занимљиво што је део предузетничке екипе јер имају прилику да помогну онима којима је помоћ потребна.

– Остваривање сопствених жеља је свакако леп осећај, а помоћи некоме још лепши – каже Наталија. – То је зато што знате да сте ви делом заслужни што се тај неко осећа боље и мислим да је за предмет заинтересовано толико деце управо из тих разлога.


Пренос личног искуства

Како каже Зорица Вругић, из личног искуства зна да бити предузетник баш и није лако, стога не може са сигурношћу да каже колико су деца суштински разумела предузетништво, али су схватила да од самог старта морају да воде евиденцију о томе колико су уложили, имају неку циљну групу којој ће се обраћати, као и да одреде тачно чиме ће се бавити. Из досадашњих примера, оно што су сигурно разумели, јесте чињеница да је реклама врло битна.


Њен колега Немања Јелисавац каже да је тимски рад веома битан јер се тако долази до најбољих резултата. Док су правили беyеве, одредили су ко ће шта да ради, а када су продали половину, били су срећни јер су знали да ће тако допринети побољшању свог боравка.

По речима Зорице Ђурић, смисао предузетништва је да се направи сарадња међу децом, родитељима, школом, наставницима, па и са самим директором, који је доста помогао. За одлично обављен посао деци се увек обезбеди нека награда коју наставница Зорица осмисли.

– Предузетништво похађа више од 100 ђака петог, шестог и седмог разреда, а састајемо се сваке друге недеље, када имамо блок часова и тада се договорамо и конкретно радимо – каже наша саговорница. – Виђамо се и по школи, те им у ходу унапред кажем шта ћемо радити, али такође тражим од њих да размишљају, претражују интернет и предложе интересантне теме које бисмо могли обрадити. Нашли смо старе сијалице које школа више не користи, па их украшавамо и продавали смо их као украсе за јелку на Новогодишњем вашару, организујованом у школи. Новац од продаје ћемо уложити у неке хуманитарне сврхе, коме у том тренутку буде најпотребније.

Извор: dnevnik.rs

 

У основној школи у Футогу Мали предузетници великог срца

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *