Два бренда однегована надомак Новог Сада, Бечечка шаргарепа и  Футошки купус, оба с ознаком географског порекла, тренутно се добро котирају и на тржишту и на нашим трпезама. У Футогу су до сада укиселили 1.000 тона.

429600

Члан Управног одбора Удружења „Футошки купус” Радивој Ћулум каже да посао није завршен јер још увек рибају купус и остављају главице и листове за кишељење. Прошле године око Петровдана, половиниом јула, расад купуса заузео је 50 хектара, на колико се, наводи Ћулум, у Футогу сеје у минуле две године.

– У свим трговинским ланцима налази се наш купус, по ценама које се нису мењале већ неколико година – наглашава Ћулум, и истиче да су задовољни како се продаје, али да би цена могла бити и виша. – Килограм  киселог купуса на велико кошта између 120 и 130 динара, а толико је и прокола, односно листови купуса.

У погледу пласамана на инотржиште, Ћулум каже да око 30 одсто готове намирнице продају ван земље, и да кисели купус и проколе, захваљујући разрађеној трговини, стигну свуда где има нашег света, премда за сарму и подварак од киселог купуса знају и у Бугарској и Румунији, па га буде и тамо.

Јануар и фебруар је право време када се тражи и шаргарепа на домаћем и инотржишту па су очекивања ратара из Бегеча, највећих домаћих произвођача, уједно и на Балкану, да управо следи период када ће успети да продају лањски род, исплате трошкове производње и обезбеде новац за нову сетву.

Директор Земљорадничке задруге у Бегечу Богољуб Зец каже да је извађено између 25.000 и 30.000 тона шаргарепе посејане на око 600 хектара, од којих је 150 хектара било посејано на географски заштићеном подручју.


„Оригинал Србија” пут до купаца

Богољуб Зец истиче да, бар за сада, ратари чија шаргарепа носи ознаку географски заштићеног подручја, немају користи од тога, у погледу пласмана или више цене. Килограм шаргарепе на велико кошта исто као и шаргарепа без ознаке географског порекла – између 20 и 25 динара – и у том погледу и једни и други ратари немају велику зараду.

– Шаргарепа није због тога посебно ни тражена нити скупља – истиче он, и наглашава да је Земљорадничка задруга ознаком заштићеног порекла имала намеру заправо да спречи евентуалну појаву фалсификоване робне марке на инотржишту. – Сада смо се повезали с Удружењем произвођача традиционалних производа Србије „Оргинал Србија” и с њима се појављујемо на сајмовима. Уз њихову помоћ и заједно с другим домаћим производима с ознаком географског порекла очекујемо да ћемо лакше и брже доћи до купаца ван Србије, превенствено у ЕУ.


Уз те количине, у нашој земљи се произведе још око 15.000 тона шаргарепе, највише у Молу и Госпођинцима у Бачкој, и у Поморављу, али у том делу земље, каже Зец, ратари поврће сеју на малим површинама, израженим у арима, те њихови приноси заводољавају пијачне потребе тог поднебља.

– Током јесени и зиме, у децембру, домаћа шаргарепа није била баш тражено поврће на инотржишту као што је било ранијих година – наводи Зец, и појашњава да је разлог за слабију потражњу добар род у Пољској и велики одлив становништва из Бугарске и Румуније, где су Бегечани ранијих година имали купце, док, с друге стране, долазак миграната из арапских земаља није надоместио потребе за тим поврћем, па ни извозом ни у околне земље ни у ЕУ.

По Зецовим речима, у великим трговинским ланцима у земљи у понуди је шаргарепа изх Бегеча, али пошто је домаћем тржишту потребно свега 20 до 25 одсто количине коју ратари у Бегечу произведу, извоз је преко потребан.

– Сада снабдевамо тржишта бивших југословенских република, БиХ, Северне Македоније, Црне Горе и Хрватске, али би било пожељно да је продамо и у земљама ЕУ и у Русији, где смо је ранијих година више продавали него у последње две-три, пошто су Руси почели више да сеју, не само шаргарепу већ поврће уопште – наглашава Зец.  З. Делић

Извор: dnevnik.rs

Где има наших људи, има и футошког купуса

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *